ENTERPRISES ECOLOGISATION IN FUNCTION OF THE GLOBAL SUSTAINABLE BUSINESS

Full text

ENTERPRISES ECOLOGISATION IN FUNCTION OF THE GLOBAL SUSTAINABLE
BUSINESS
Jovana Radulović, asistent1
Tijana Milanović, predavač2
Zdravka Petković, profesor3
Abstract: By liberalizing trade and intercultural interactions, a new form of
metacommunication has been established both in social and economic terms – globalization.
The successive revolutions in society: industrialization, capitalism, and technology have in the
meantime brought new systems of economics, but not a lasting technique for sustainable
development. All technological ideas related to raising resource efficiency, sharing economic
growth from production resources, energy recovery (sun, wind) are technocentric and more into
productivionism, so it is difficult for them to permanently solve any global environmental
problem as they are not eco-efficient. The way a company operates is a kind of ecosystem
because it represents a synthesis of different attitudes, resources, and infrastructures that are
responsible for innovation, productivity and new jobs. The Global Enterpreunership Index
measures the health of entrepreneurial systems so that each country operates in the national and
international context of business. Since entrepreneurship valorizes quality against quantity,
ecology is a necessary measure of reform implementation in the form of business transformation
in line with global ecological standards.
Key words: ekologizacija, preduzeće, globalizacija, poslovanje
EKOLOGIZACIJA PREDUZEĆA U FUNKCIJI ODRŽIVOG GLOBALNOG
POSLOVANJA
Sažetak:Liberalizacijom trgovine i međukulturalnim interakcijama uspostavljen je novi vid
metakomunikacije i u društvenom i u ekonomskom smislu – globalizacija. Uzastopne revolucije u
društvu: industrijalizacija, kapitalizam, i tehnologija su u međuvremenu donele nove sisteme
ekonomije ali ne i trajnu tehniku održivog razvoja. Sve ideje tehnološkog karaktera koje se
odnose na podizanje efikasnosti resursa, deljenje ekonomskog rasta od proizvodnih resursa,
obnova energije ( sunce, vetar) su tehnocentrične i produktivistički nastrojene pa samim tim
teško da mogu trajno rešiti ijedan globalni ekološki problem jer nisu eko- efikasne. Način
funkcionisanja preduzeća jeste jedan vid ekosistema jer predsatvlja sintezu različitih stavova,
resursa i infrastruktura koje su zaslužne za inovacije, produktivnost i nova radna mesta.
Globalni indeks preduzetništva ( Global Enterpreunership Index) meri zdravlje preduzetničkih
sistema tako da svaka zemlja deluje i u nacionalnom i međunarodnom kontekstu poslovanja.S
obzirom da preduzetništvo valorizuje kvalitet naspram kvantiteta, ekologizacija predstavlja
neophodnu meru sprovođenja reformi u vidu transformacije poslovanja u skladu sa globalnim
ekološkim standardima.

Key words: ecologisation, enterprise, globalisation, business
______________________
1 Akademija poslovnih strukovnih studija u Beogradu, Kraljice Marije br. 73, Beograd,
Republika Srbija. jovana.radulovic@bpa.edu.rs
2 Akademija poslovnih strukovnih studija u Beogradu, Kraljice Marije br. 73, Beograd, Repubika
Srbija.
tijana.milanovic@bpa.edu.rs
3 Akademija poslovnih strukovnih studija u Beogradu, Kraljice Marije br. 73, Beograd,
Republika Srbija
zdravka.petković @bpa.edu.rs
1.UVOD
U drugoj dekadi XXI veka globalno poslovanje kao vid novog geoekonomskog poretka
temelji svoje kritične faktore na dijametralnom pristupu: indikatori za poslovanje poput
lokacija,investitora,klijenata, talenata, obrazovnih sistema i ekonomskog razvoja analiziraju se
kao poslovno povoljne barijere. Savremeno poslovanje nije više samo internacionalno već nužno
i globalno, jer obuhvata lokalnu, nacionalnu i nadnacionalnu ekonomiju. Poslovanje u globalnim
uslovima diktira nove kompetencije za preduzetnike, poput jasno definisanog cilja u globalnom
okruženju, intenzivnu saradnju sa konkurencijom, kompetitivnu prednost u distribuciji na
svetskom nivou a kreiranje multinacionalne klime u organizaciji se nameće kao globalni
imperativ za poslovanje. Drugim rečima, preduzetništvo je mehanizam modernog poslovanja
kreiran da podrži ekonomske parametre kao što su razvoj, blagostanje i inovacije, s tim što u
savremenm uslovima to se odnosi kako na razvijene tako i na nerazvijene zemlje. Moderan vid
poslovne samoinicijative nije nova kategorija privrednog delovanja ali ono što je čini
distinktivnom u odnosu na ostale vidove poslovanja jeste fenomen globalizacije koja je
omogućila kako-tako „fer uslove“ na svetskom tržištu za sve, tj.indikacija efektivnosti se ne
odnosi više samo na onog „ko najviše ima“ nego na „onog ko je najbolji“ tj. koji je sposoban da
više interaktivnih elemenata poveže u produktivan model poboljšanja života miliona populacija.
2.STRATEŠKE ODLIKE GLOBALNOG PREDUZETNIŠTVA
Opštepoznati elementi koje bi jedno potencijalno održivo (uspešno) preduzeće trebalo efikasno
da poveže su: stručnost, tehnologija, infrastruktura, konsultativna podrška, finansijski pristup,
poslovni prostor,pravna regulativa.Međutim, kao glavnu odliku globalizacije autor [1] navodi
„ unifikaciju nacionalnih sistema u svim segmentima društenog života ( društvenom, političkom,
ekonomskom, socijalnom, kultrnom i naučnom). Takođe, autor [1] konstatuje da „savremeno
društvo zahtijeva, drugačije ponašanje, odnosno konstantno ponašanje a to znači i odgovarajući
menadžment u kontekstu globalnih promjena“. Etimološki, reč globalizacija vodi poreklo od
latinske reči globus što znači lopta, kugla na šta se autor [1] osvrće kao na model ionako već
kontradiktornog tumačenja samog fenomena od strane ekonomista koji su pro ili contra

liberizaciji tržišta. Dok se generalno, globalizacija u svim aspektima društva smatra spajanjem,
integrisanjem vitalnih delova nacionalnih privreda, neki autori poput [2] ističu da rukovoditeji
(hrv. prevod) „ozbiljnu pozornost trebaju posvetiti značajnim i trajnim razlikama među
zemljama prilikom razvoja i prosuđivanja strategija“.Iako je globalna strategija sa
organizacionog spekta okrenuta ka globalizaciji,za kreiranje globalne vrednosti je jako bitno
adekatno razumevanje lokalnih i kulturoloških razlika od strane kompanije koja zaista želi da
svoje globalno prisustvo opravda ne samo neophodnošću već i kompetitivnom prednošću.No
često se pritom globalizacija sa aspekta preduzetništva još više divergira u tumačenju, npr. kada
autor [3] iz 2002. godine jasno napravi razliku između tzv. “nove globalizacije” i
“konvencionalne (mejnstrim)” globalizacije, razlikujući ih na osnovu perspektive svetskog
investicionog izveštaja Ujedinjenih Nacija iz 2002. godine koji glasi: „nova perspektiva
usredsređena je prvenstveno na obrasce rasta na makro nivou u trgovini i direktnim stranim
investicijama te upoređuje te podatke s nacionalnim stopama rasta BDP-a, ali bez ikakve analize
ekvivalentnih podataka o rastu multinacionalnih preduzeća na mikro nivou odgovornih za
trgovinu i direktna strana ulaganja“(slob. prev. koautora sa engl).
3.PREDUZETNIČKI EKOSISTEM – PRIMENA EKOLOŠKOG MODELA NA
ORGANIZACIONU STRUKTURU POSLOVANJA
3.1. Ekosistem preduzetništva i biznis ekologija
1993. godine Džejms F. Mur u svom članku [4] iz Harvardskog poslovnog pregleda ( Harvard
Business Review) prvi put uvodi u naučno-stručnu upotrebu ekološku terminologiju, spajajući
pritom do tada strogo ekonomske kategorije poput“ „tržišta“, „poslovanja“ i „poslovnih
subjekata u jednu dimenziju primenljivu u svim sferama održivog razvoja gde kaže:
„Ekonomska zajednica bazično podržana interakcijom organizacija i pojedinaca predstavlja
organizam poslovnog sveta. Ekonomska zajednica proizvodi usluge i proizvode od vrednosti za
kupce, koji su i sami članovi ekosistema. Organizmi-članovi takođe se odnose na dobavljače,
vodeće proizvođače, konkurente i druge zainteresovane strane.Vremenom, oni koevoluiraju u
svojim sposobnostima i ulogama i nastoje se uskladiti s uputama jedne ili više centralnih
preduzeća. Preduzeća koja imaju vodeće uloge mogu se menjati tokom vremena, ali funkcija
vođe ekosistema je cenjena od strane zajednice jer omogućava članovima da se kreću prema
zajedničkim vizijama kako bi uskladili svoja ulaganja i pronašli uloge koje se međusobno
podržavaju“ (slobodan prevod koautora sa engl.)
Jedno je sigurno, savremeni biznis odlikuju veoma kompleksne relacije među preduzećima što
autore [5] i [6] navodi da se s pravom pozivaju na neophodnost novih subdisciplina poput biznis
ekologije objašnjavajući dalje [5] da je “biznis ekologija studija recipročnih veza između biznisa
i organizama i njihovog okruženja i da je njen cilj “ održivost kroz kompletnu ekološku
sinhronizaciju I integraciju poslovanja putem svih aspekata koje ona inhabira, koristi ili utiče.”
Dok kroz stav tzv. environmentalizma ( engl. environment – okruženje, okolina) autor [6]
otvoreno predlaže da mešanje vlade u biznis treba da bude što diskretnije jer sam biznis
funkcioniše na „prirodnim principima“.

3.2. Ekologizacija – preventivna mera održivog razvoja
Koncept održivog razvoja ( eng. Concept of sustanaible development) nema zvaničnu definiciju
ali se uglavnom određuje definicijom koju je 1987. godine dala Svetska komisija za okruženje i
razvoj pri Ujedinjenim Nacijama (tzv. Brutland komisija) [7] koja glasi: „"Održivi razvoj je
razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija
da zadovolje vlastite potrebe".
Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja
prirodnih sistema.Kvalitativnu intersekciju između ekologije i ekonomije predstavlja ekonomki
razvoj, jer kako autor [7] dalje primećuje, statistički pokazatelji poput GDP-a sami po sebi nisu
više dovoljni jer „ne postoje instrumenti ekonomskog razvoja koji bi vrednovali socijalnu i
ljudsku cenu plaćenu za efekte nastale usled ekonmskih aktivnosti (zagađenje vazduha, npr) i
konstatuje da „ nije moguće imati kvalitetan i dostojanstven život u nezdravoj i devastiranoj
životnoj sredini“.
Usled takvog ekonomskog javnog mnjenja koje je uveliko svesno da se modernizacija
savremenih ekonomskih mehanizama ne može sprovesti bez adekvatnog oblika transformacije
postojećih modela kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou poslovanja, ekologizacija
preduzetništva prestavlja kako preventivnu meru samog koncepta održivog razvoja tako i
instrumentalnu politiku na globalnom nivou od strane vodećih svetskih organizacija poput EU,
gde se u dokumentu Evropskog revizorskog suda iz 2017. godine jedne od zemalja regiona-
članice Evropske Unije (Hrvatska) jasno definiše ekologizacija kao instrument podsticaja u
(poljo)privredi [8] : „ Ekologizacija je nova vrsta izravnih plaćanja uvedena reformom
zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) iz 2013. godine. Osmišljena je s ciljem nagrađivanja
poljoprivrednika za pozitivan učinak na okoliš koji u suprotnome ne bi bio nagrađen na tržištu.
Riječ je o jedinom izravnom plaćanju čiji se glavni utvrđeni cilj odnosi na okoliš. “
Savremeno restrukturiranje preduzeća na nivou poslovne politike se danas naziva ekologizacijom
preduzetništva i uvodeći u poslovnu, organizacionu i pravnu praksu ekološke principe [9] takva
preduzeća ( prim.koaut. takva, jer je ekologizacija na globalnom nivou još uvek mera podsticaja i
preventive a ne standardna procedura) se prepoznaju kao održiva/ekološka preduzeća a
ekonomija bazirana na izučavanju životne sredine ekonomija životne sredine, dalje autori [9]
potkrepljuju teoriju međuzavisnosti na relaciji ekologija – biznis činjenicom da ekološka
preduzeća stvaraju vrednost na isti način kao ekosistemi: ne proizvodeći otpad niti trošeći
neodržive resurse.
3.3. Ekoefikasnost
Eko-efikasnost je prepoznata kao vid transformacije iz neodrživog razvoja ka održivom razvoju.
Trebalo bi da predstavlja balans između ekologije i ekonomije, gde poslovne aktivnosti ne
uništavaju okolinu. Sama ta zelena transformacija ekonomije predstavlja u suštini odgovornost
proizvođača robe i usluga, a odgovornost se odnosi na celokupni ljudski uticaj na okolinu.
Preduzeća, vlade, poslovna udruženja, istraživačke organizacije, kao i kupci i dobavljači su
pioniri ovog koncepta u poslovanju. Eko-efikasnost je prepoznata je kao značajan poslovni

pristup [10] od strane „svetskih igrača“ kao što su Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD) i Evropska agencija za okolinu (EEA).
3.3.1. Tehnocentrizam i ekocentrizam apsurdi ekologizacije
Bilo da se radi o zemljama u razvoju ili zemljama trećeg sveta, jedno je sigurno, razvoj samog
enviromentalizma je doprineo etičkoj dilemi između zaštite životne sredine i potrebe za razvojem
takvih zemalja. Konkretno u Jugoistočnoj Evropi, vodi se velika polemika o neadekvatnom
investitorskom pristupu te je 2018 godine kao primer ekologizacije u građevinarstvu donešen
okvirni investicioni plan EBRD-ovog programa Zeleni gradovi koji predviđa Projekat
vodosnabdevanja Banjaluke, Zeleni vozni park Beograda, Nabavku autobusa za Skoplje,
Tretman otpadnih voda u Skoplju i Energetsku efikasnost zgrada u Podgorici.
Dok recimo Nigerija, prema [12] (slob.prev.koaut) ima nekoliko zakonima o okolišu koji
osiguravaju načela i smjernice za upravljanje okruženjem. Neki od njih uključuju:
- Štetan otpad (posebna kaznena odredba
itd.) Uredba 42 1988 (prvi "specifičan"
zakon o okolini u Nigeriji koji je bio
reakcija na odlaganje toksičnog otpada
u to vreme).
-Procena uticaja na okolinu (EIA)
Zakon, 2007
1992).
-Nacionalna politika o okolini, 1989
(Revidirano 1999., 2007. i 2009.).
-Nacionalna zaštita okoline (saniranje i
Propisi o kontroli otpada 2009.
Iako su nusprodukti enviromentalizma i same ekologizacije kao procesa ciljno različiti, u
literaturi enviromentalizma se naglašava da [13] „čovečanstvo mora primeniti tehnološka
sredstva na takav način da negativni uticaji na resurse okoline budu što je moguće manji i dalje
se navodi [13] da se to se mora učiniti uvođenjem „izvedivih“ političkih okvira sa spoznajom da
svi resursi okoline i entiteti imaju jednaka pravo kao i bilo koji drugi drugi”.(slob.prev.koautora)
4.EKOINDIKATOR EKONOMSKOG RASTA - GLOBALNI INDEKS
PREDUZETNIŠTVA - Global Enterpreunership Index (GEI)
Prema [13] globalni indeks preduzetništva (engl. GEI) je godišnji indeks koji meri zdravlje
preduzetničkih ekosistema u svakoj od 137 zemalja. Preduzetništvo je ključni pokretač
ekonomskog rasta. Bez preduzetnika i preduzetništva, bilo bi malo inovacija, mali rast
produktivnosti i malo novih radnih mesta. Preduzetnički uspeh se ne odvija u vakuumu.

Preduzetnici postoje u kontekstu svoje specifične geografije - bilo da je to njihova lokalna,
nacionalna ili čak nadnacionalna ekonomija i društvo. Ova mešavina stavova, resursa i
infrastrukture poznata je kao „ekosistem“ preduzetništva, a on se meri putem Globalnog Indexa
preduzetništva - GEI (eng. Global Entrepreneurship Index). Globalni indeks preduzetništva je
kako autor navodi [11] složen pokazatelj zdravlja preduzetništva u ekosistemu u datoj zemlji.
GEI meri i kvalitet preduzetništva i obim i dubinu podupiranja preduzetničkih ekosistema.
U tabeli br .1, prvo ćemo od ukupno 137 zemalja, prikazati prvih deset zemalja za 2018. godinu
i radi pregleda i za 2017. godinu u ostvarenom GEI, a zatim dalje, radi poređenja i realno da
vidimo gde se Srbija kao zemlja nalazi u odnosu na zemlje u okruđenju, ali i u odnosu na
najrazvijenije zemlje u tabeli 2, dati prikaz Republike Srbije i zemalja u okruženju:
Zemlja GEI 2018
%
GEI
Rangiranje
2018
GEI
Rangiranje
2017
SAD 83.6 1 1
Švajcarska 80.4 2 2
Kanada 79.2 3 3
Velika
Britanija
77.8 4 8
Australija 75.5 5 7
Danska 74.3 6 5
Island 74.2 7 6
Irska 73.7 8 9
Švedska 73.1 9 4
Francuska 68.5 10 10
Tabela 1: Rangiranje razvijenih zemalja prema otvorenim podacima GEI
Izvor:. Zoltán J. Ács László Szerb Ainsley Lloyd, (2018), “The Global Entrepreneurship Index”,
GEDI, podaci uzeti iz tabele 2, strana 30
Prvih deset zemalja za 2018. godinu pokazuju sličan obrazac prošlogodišnjih — visokih prihoda,
Glavne zemlje su Sjedinjene Države, Švajcarska, Kanada, Velika Britanija, Australija,
Danska,Island, Irska, Švedska i Francuska.
U tabeli 1. su označena dva velika iznaneđenja, a to su zemlje Velika Britanija i Švedska. Kao
što se može videti, glavno iznenađenje godine je kretanje Velike Britanije sa 8. na 4. mesto i pad
Švedske sa 4. mesta na 9. mesto. Zato što su rezultati u najvišem rasponu bliske, male promene u
rezultatu iz godine u godinu može proizvesti relativno veliku promenu u redovima među prvih
desetoro.

Zemlja GEI 2018 % GEI Rangiranje
2018
Slovenija 54% 25
Rumunija 38% 46
Grčka 37% 48
Hrvatska 34% 54
Crna Gora 31% 60
Bugarska 28% 69
Srbija 26% 74
Albanija 24% 83
Bosna i
Hercegovina
21% 95
Tabela 2: Rangiranje zemalja Jugoistočne Evrope prema otvorenim podacima GEI
Izvor: : Zoltán J. Ács László Szerb Ainsley Lloyd, (2018), “The Global Entrepreneurship Index”,
GEDI, podaci uzeti iz tabele “The table below shows the rank of each country in the 2018
Index”, strana 5
Kao što se može videti iz tabele 2, od devet rangirangiranih zemalja iz okruženja, Slovenija je
definitivno na vrhu sa ostvarenih 54% GEI, dok Republika Srbija zauzima 7. mesto, sa
ostvarenih 26 % GEI. Iza nje su Albanija (24%) i Bosna i Hercegovina (21%).
5. ZAKLJUČAK
Pokretači preduzetništva su kapital i profit. Faktori koji će preduzeća održati na globalnom
nivou kao multinacionalne poslovne entitete jesu spremnost na održivost i kompetitivna prednost
u poslovanju.Trajna tehnika održivog razvoja je prilagođavanje , standardizacija, koja je
trenutno na ovom društevnom stupnju samo podsticaj i inicijativa od strane velikih svetskih
organizacija ( EU, OUN mnogih drugih NVO tela) putem predloga, propisa, ali koja zahteva i
sposobnost implementacije ekoloških standarda od strane nacionalnih aktera. Ekologizacija je
proces transformacije ekonomije u ekološki održivu privredu i na makro i mikro nivou i određuju
je indikatori ne samo kvantitativnog karaktera ( GEI, GEDI metodologija et cetera) već i
kvalitativne posledice merljivosti tih ekonomskih veličina kao što su: suma individualnih
odgovornosti, proizvodnja (reciklaža)” bez trošenja” neodrživih resursa, socijalni aspekt
pozitovnog učinka na društvo u vidu povećanja broja radnih mesta, edukacije i same kulture.
Preduzetništvo se često posmatra kao “ekonomija mladih” i s obzirom da je ekologizacija
globalna mera održivog razvoja usmerenog i na razvijene i na zemlje u razvoju, ostaje da se

posmatra dalji tok primenjene ekologije: da li će stopa niskog ekonomskog rasta recipročno
uticati na individualnu odgovornost, koju u takvim zemljama podstiče činjenica da je
samoinicijativa glavni stabilizator nacionalnih ekonomija, s obzirom da je ekologizacija kako
pitanje globalnog standarda tako i moćan instrument u rukama odgovornog poslovnog subjekta.
6.LITERATURA
[1] Atlagić, M. (2010). Process of globalization and basic traits of Serbian national
character. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, (40), 201-208., p.202
[2] Ghemawat, P. (2007) Redefinig global strategy: Crossing borders in a world where
difference still matter, Harward business school, za hrvatsko izdanje MATE d.o.O, Zagreb
(2010), p.1
[3] Rugman, A. M., & Verbeke, A. (2004). A perspective on regional and global strategies of
multinational enterprises. Journal of international business studies, 35(1), 3-18 p. 3
[4] Moore, J. F. (1993). Predators and prey: a new ecology of competition. Harvard business
review, 71(3), 75-86.
[5] Townsend, A. K. (2006). Green business: A five-part model for creating an environmentally
responsible company. Schiffer Pub Ltd.kao referenca na
https://en.wikipedia.org/wiki/Business_ecosystem
[6] Marshall, A. (2002). The unity of nature: Wholeness and disintegration in ecology and
science. kao referenca na https://en.wikipedia.org/wiki/Business_ecosystem
[7] https://www.ekapija.com/news/890123/odrzivi-razvoj-priroda-i-ekonomija-sta-mora-da-
bude-nas-prioritet izvor: Ecolist , autor Ivan Jojkić ( datum pristupa: 15.04.2019)
[8] Europski revizorski sud, Priopćenje za medije. Luxemburg 12. Prosinca 2017.
https://www.eca.europa.eu/Lists/News/NEWS1712_12/INSR_GREENING_HR.pdf (datum
pristupa: (15.04.2015)
[9] Radulović, J., Milanović, T., Jovanović,R. (2018) Ekološki model preduzetništva u funkciji
održivog razvoja u uslovima globalizacije, International Journal Knowledge, Scientific Papers,
Vol.28.1,189-193 , p. 189-190

[10] https://www.worldatlas.com/articles/the-concept-of-eco-e!cienty-why-is-it-so-
important-for-the-modern-world.html (datum pristupa: 15.04.2019)
[11] https://thegedi.org/global-entrepreneurship-and-development-inde ( datum
pristupa 15.04.2019)
[12] Ijaiya, H., & Joseph, O. T. (2014). Rethinking environmental law enforcement in
Nigeria. Beijing L. Rev., 5, 306. kao referenca u [13]
[13] Emetumah, F. C. (2017). Modern Perspectives on Environmentalism: Ecocentrism and
Technocentrism in the Nigerian Context. Asian Research Journal of Arts & Social Sciences, 1-
9. , p. 6
[14] Acs, Z. J., & Szerb, L. (2009). The global entrepreneurship index (GEINDEX). Foundations
and Trends® in Entrepreneurship, 5(5), 341-435, p 30. and 5.